Дуг Растку Немањићу

Не знам стадо толико раштркано
ни пастира толико запосленог:
цркве су Савине и Хиландар и Јасеновац,
једном руком ваља запалити милион свећа.
Јеси ли се уморио, Свече?

Реч нас је Савина кроз Турке провела
сигурније него мач.
Чарнојевић је водио Србе
а Сава је водио Чарнојевића.
Јеси ли се уморио, Свече?

Велики је посао Господ одредио Растку Немањићу:
ни мањег народа ни више уморених.
Срећни пастири живе причешћују
а он је од Бога страшну милост измолио
да мртвим Србима последњу причест даје.
Јеси ли се уморио, Свече?

Брана Црнчевић

Боже Ускрса

Једном прогнани са Неба
Бићемо прогнани и са Земље, Владико,
Код Неба без Неба,
Код Земље без Земље,
Код Косова без Косова,
Код Милоша без Милоша,
Код Себе без Себе,
Помоз, Боже, јаднијем Србима.
Моли се, Владико,
Подвикни Господару.

Ранко Јововић

Христос плаче

Овдје пуста поља, тамо брда сива,
Гдје жалосно шуми купина и драча;
Ред убогих села сан покојних снива -
Ја не видим нигдје рала и орача...

Под тавним дрветом, уз мирну ријеку,
Не чује се звоно претходника овна;
Свуд гроб и чемер, мрак, магла оловна,
И запјевке тужне што срце сијеку.

Села наша, гдје су ваше руке радне?
Гола, црна њиво, гдје је орач, брана?
Ах, другове ваше, невољне и гладне,
Одвела је судба преко Океана.

У подземљу црном, без сунца и неба,
Сад копају они комад црна хљеба,
Док за вама срце све им цвили јаче.

О, жали ли когод тебе, земљо гола?
Нигдје за те сузе, нигдје једног бола.
Само негдје близу, чујем Христос плаче...

Алекса Шантић

Хиландарско звоно

Чујеш ли хиландарско звоно?
Не чујеш?!

А чу га твој отац са кућнога прага,
и чу га ласта испод стреје,
и голуб са крова,
и на записаном храсту чу га креја.

И чу га пламен божићне свеће,
чу бадњак, тамњан, босиљак...
и богојављенска вода,

И чу га Јерусалим, Зејтинлик, Крф,
Грачаница и Карловци Сремски,
и Сентандреја.

И чу га Ресава поносна -
и сва српска господа.

Па зашто га ти не чујеш?


Раша Перић

Спаси Боже

Спаси Боже мој разум
Раздробљен, нападнут безданима,
Без очију, срца, без свјетлости,
Сакат, зао, најмрачнији ―
Мој разум ошинут хиљадама јачих,
Убојитијих, подлијих, још црњих ―
Спаси Боже моје мучење
Мој пут на земљи
Мој сан о земљи
Моју стабљику повијену над земљом,
Спаси Господе мој сироти разум
И разум мојих пријатеља
И разум мојих непријатеља помилуј,
Дај нам дажд
Да оперемо лице, пол и тијело
Пусти ваздух
Пусти Господе чисто дисање међу нама ―
Не дај да ова Земља страда.

2

Спаси Боже моје сузе
Сузе жалоснице
Сузе радоснице
Сузе грешнице
Сузе крвавице
Сузе усамљене
Спаси Боже наше сузе
Кукавице.
Спаси Свемогући мој изгубљени народ
Не дај очају
Спаси очајног, изгубљеног
Да не залаје
Да не загрокће ―
Гледај Благи ове суре свиње
Око нас, међу нама, над нама
И таква су наша браћа
Врати сузу у њихове очи.

3

Сачувај Боже моје груди
Пуне горког садржаја,
А одбрани од опште среће и истине,
(Добар је и овај сумрак стогодишњи)
Ове суморне грађевине, суморне народе,
Суморну слободу
Заштити ―
Смутно је, али сачувај и смутно.
Нека стијена и Орао и даље круже
И стријељају
И трава нека лети
И нека камен једнако суди о нама ―
Али Господе заштити тако и старицу моју
И кравицу у пољу, ведро млијека, покислу чељад,
Кокоши, раж и пшеницу ―
Моју тужну истину
Господе очувај.


Ранко Јововић
(1984)

Ех, да умрех сад у Вилиндару

Ех, да умрех сад у Вилиндару,

Док на жалу лежах у несвести,
Певао бих небу на том дару,
Не бих, болан, трпио обести;

Не би мени као срећном рабљу:
Да останем где и јастреб пости,
Да почивам на монашком грабљу,
Да ми света земља чисти кости;

Да ми грешна одлепрша душа
У претесна за душе небеса,
Не би могла оцокољска ћуша;
Да ме пљује из мрачнога беса;

Ех, да скончах сад у Светој Гори,
Под маслином уз сунчеве пруге,
Престала би несрећа да двори
Мене, грешног, две хиљаде друге.

Момир Војновић

Молитва

Пресвета Мајко Богородице, 

Светогорко,

Свемоћна Трорука Господарице;

Једном руком чувај свога првенца,

Сведржитеља, Сина Божијег, младенца,

Другом руком заклони православну Русију,

А трећом спаси своју Светосавку - 

Моју намучену мајку

Србију.

Ђорђе Николић

Хаику

С оком пуним

Свете Горе

свиће море

Момо Димић

Ја

Ја никада не дам да ме к'о пса воде

 О челичном ланцу гробари слободе!

 На ноге сам стао испод њеног стега,

 Слобода је за ме - алфа и омега!...

Ја не дам човеку да ми љубав стекне

 У часу кад оба живимо у срећи,

 Који ће се мене пред страхом одрећи

 Трипут док први пет'о кукурекне!...

Ја имам свој олтар на дну вреле душе,

 Што га никад буре не могу да сруше.

 Ту стоје две капи материног млека,

 И кап свете крви Распетог Човека.

Ту мирише тамјан, што гори на жару,

 И ту, у час онај кад певам и плачем,

 Мој херувим слеће са пламеним мачем,

 И никоме не да да приђе олтару.

Милан Петровић

Вера моја

Зла ме гоне, а Господ ме куша:

 Да ли мука моју веру мења?

 С мукама се бори моја душа

 И пролази кроз сва искушења.

Ја не могу од свог верног претка

 Да се кидам као лист са гране

 И да на дан Великога Петка

 Не целивам Исусове ране.

Вера моја бесмртност осваја:

 У њој су ми и отац и наја,

 И сви преци до претка онога,

Што се први прекрсти с три прста,

 И крштењем све потомство сврста

 Око свога распетога Бога.

 Милан Петровић

Човек говори Богу

Знам да си скривен у морима сјања.

Али Те стигне дух који Те слути;
Небо и земља не могу Те чути,
А у нама је Твој глас од постања.

Једино Ти си што је протуречно —
Кад си у срцу да ниси у свести...
На ком се мосту икад могу срести
Свемоћ и немоћ, пролазно и вечно!

Води ли пут наш к Теби, да ли води?
Крај и почетак — је ли то све једно?
Ко печате Ти чува неповредно,
Ко Твојим страшним границама ходи?

Јесмо ли као у исконске сате
Налик на Твоје обличје и данас?
Ако ли нисмо, каква туга за нас,
Ако ли јесмо, каква беда за Те.

Мој дух човеков откуд је и шта је?
Твој део или противност од Тебе —
Јер треће нема! Крај Твог огња зебе,
И мркне крај Твог светила што сјаје.

Самотан свугде и пред свим у страху,
Странац у своме и телу и свету!
И смрт и живот у истоме даху:
Вечно ван себе тражећ своју мету.  

Јован Дучић

Молитва

И молимо те, и молимо,
пропашћу спаси,
кад није другог спаса,
казном награди за грех!

И молимо те, и молимо,
голу нам остави душу,
да имаднемо чим
дати од себе гласа!

Господи, Господи,
пропашћу спаси нам душу,
кад није другог спаса.

Момчило Настасијевић

Очева слика

У часу бола, кроз сузу што блиста,

 Ја често гледам у очеву слику,

 Јер мој је отац личио на Христа,

 По своме срцу, и души, и лику.

Дуго ме чек'о у ноћима снежним,

Чезнуо за мном, дрхтао и плак'о.

У сну је умро, са осмехом нежним,

У ковчег стављен и сахрањен тако.

И још ме чека под плочом што прска,

Јер зна да желим да ме земља српска

У недра своја стави поред оца.

"Твој отац више у гробу не лежи.

 Заједно с Христом у сусрет ти бежи,

 И пева псалме испред гониоца! "

 Милан Петровић

Молитва

Да утопим се у плаветнило Твоје,

Господе, жедан ја.
И радост моја Теби, Дародавче,
руменилом да окади просторе.

И молим Ти се,
урвина Твојих кроз понор
бистра ме проведи,
у мени да се Небеса Твоја огледну.

И ветри Твоји
да крше ме земљи, прегибљу,
снези на мени презиме.

И уза стамен-стабло
вита уз мене лоза
да препузи свој век.

И тице, крилати створи,
хитро да ми са грана
даљини Твојој полећу.

Блажен у Теби да занемим.
И од нема мене
стена да прозбори гори,
гора цвећу.

И радост наша Теби, Дародавче,
руменилом да окади просторе.


Момчило Настасијевић

Молитва

Велики Боже Истине и Правде
Који ме диже из гнуснога кала
У крви огањ у руци мач даде
И рече: "Пркоси вихорима зала!"

Боже који си у простор бескрајни
Дао ми свијет који не зна нико
У душу моју унио луч сјајни
И на болове ме и страдања свик'о...

Дај ми у срцу кап твоје милости
И стишај буру подивљале ћуди:
Да могу праштат гоњења и злости
И цио свијет пригрлит на груди...

Алекса Шантић

Разговор монахиње с Богом

Боже, душа ми за пролазним благом не жуди,

не уме да сања о земаљској срећи.
Ја знам да су сви на свету од мене већи:
и зли и добри, и богати и худи.

Нема у животу спокојнога сата
за који бих рекла да сам га заслужила;
мени је доста мало звезданог злата
да не бих роптала и тужила.

Кад ми пошаљеш бол, сагнем се смерно;
кад коракнем, бојим се да нисам што скривила.
Нема дела твог ком се не бих дивила,
па ма као црв било мало неизмерно.

Ако ти желиш, зликовци ме вређати могу,
и незаслужене ћу грехе да испаштам.
Мени је слатко да патим и праштам
ако је то мило праведном Богу.

Десанка Максимовић

Молитва заспалом Господу

И дан и ноћ бежећи са својим осиротелим народом,
од места до места,
као лађа на пучини великог океана
бекству се дајемо,
чекајући када ће заћи сунце
и преклонити се дан
и проћи тамна ноћ
и зимска беда која лежи над нама.

Јер нема онога који нас саветује,
ни оног који нас од невоље ослобађа,
и невоља наша удвостручава се.
И рекох са сузама:

Докле ћеш, Господе, заборављати нас до краја,
докле ће се наоружавати на достојање твоје?
Устани, Господе!
Зашто спаваш,
зашто лице твоје, Боже наш, одвраћаш од нас?
И опет васкрсни, Господе,
помози нам имена твојега ради!
И тако непрестано ридање на ридање прилажемо
и ниоткуда помоћи.

Кипријан Рачанин (око 1663 - 1706)